OpenAI danas nosi dve maske: s jedne strane to je istraživački laboratorij koji stremi ka “superinteligentnim” AI sistemima, a s druge – profitna tehnološka kompanija koja želi da zatvori korisnike u svoj AI‑ekosistem. Dok Apple i Google povezuju telefone, računare i usluge radi veće lojalnosti, OpenAI gradi sličan model: uvodi funkcije poput biblioteke slika i pamćenja razgovora, razmatra društvenu mrežu i hardver, nudi studentima mesec‑dva besplatnog pristupa premium verziji i angažuje menadžere iz Meta, Ubera i drugih. Time sakuplja ogromne količine podataka koji otežavaju prelazak korisnika konkurenciji. Konkuretni igrači rešavaju problem drugačije – Anthropic integriše Claude u Google proizvode, a Meta otvara Llama model kao standard. Takva komercijalizacija donosi sredstva za dalji razvoj AI, ali i reprodukuje rizike “zaključavanja” i eksploatacije jeftine radne snage za treniranje modela. I dok se generativna veštačka inteligencija nameće kao nova borba za pažnju, ostaje neizvesno da li će prevladati laboratorijski ideal ili korporativni imperativ profita.